Cityhall,Rathaus,Ayuntamiento,Gradska kuca,Udaletxe

Santoña

Cityhall,Rathaus,Ayuntamiento,Gradska kuca,Udaletxe

Pomagajte drugovi hoću da se ubijem zbog....
Oliver Mandić

Opet ne znam šta sam! Ali imam harizmu,zgotivim ljude čim me vide. To mi se svidja, ali ne cjenim baš previše tu moju nadarensot. Bolji sam kad sam sam. Često mi se dešava kad pušim haš, da me uhvati neka čudna drhtavica, kroz tijelo mi prolazi jeza, od tabana do glave, nezavisno od temperature napolju.Tresem se sav. Dic to zove djikijeva drhtavica. Svidja mi se to ime. Barem imam nešto svoje, pa makar to bio o postefekat korištenja lake droge.

Endeffekt, kao što bi rekle švabe. Svidja mi se i ta riječ. Mi je nemamo. Srbi je nemaju, hrvati su možda izmislili, ili će, a bosanci je traže.. Bugari,makedonci, slovenci, česi , ko će znati, mi ne! Endeffekt - znači, kad radiš nesto, bilo šta,npr. popravljaš auto , endefekat će biti da je auto popravljeno ili ne. Ka studiraš ili učiš za ispit, endefekt je položen ispit ili završena škola. Ako uzimaš nepoznatu ženu bez zaštite, endefekt je ...

Mi nemamo tu riječ. Prije ćemo reći "jebi ga" kad pogodi samo nas ili "nije nam suđeno" , kad se poistovjećujemo sa masom, tražeći uzrok neuspjehu, prije, nego preispitujući postupak, tražeći greške i vodilje ka neuspjehu. Endefekt. To je organizovanost. Tako radi švaba. Pripremi teren, dejstvuje, i onda ocjenjuje rezultat.Dobro , loše, stvarno loše. A mi ne. Naš duh je slobodniji, šeta, zaviruje, udara od druge lutalice, i ne pita, šta će biti. Naš duh ne staje. A opet možda je stao davno. Zatvorio se u sebe, pa čeka da umre. Zbunjen sam. Koji je to duh?
Treskavica II.
Kad se tresem od vutre, pomaže mi muzika. Dobar džez jebe kevu. To mi se sviđa. Kad udari prvi bas, ako je dobar , ja ga čujem, i noge počnu da lupkaju, drugi bas, udaram rukama od koljena, treći, već sam na nogama i vrtim se oko neke cupi. Ples i ja.
Mislim da ću se vratiti arhitekturi. neka je, ali ću početi više da crtam. Rukom. Mogu i napolju da šaram, ljude da gledam, skiciram lagano neku ženu , dok zamišljeno gleda more, na brdašcetu ispod isusa ja lagano povlačim linije, masnim bojama. Šminka , al baš.
Skoro sam "završio" jedan projekat.Završio pod navodnike? Namjerno drugovi, stavljam, jer sam zaboravio na osnove, na ljude koji zgradu koriste, nemam funkcije, barem ne jasno definisane, nemam vrata i prozore, instalacione šahtove, odvode, parapete, svjetle i one druge širine, ništa, ali imam render dobre forme. Barem je meni dobra. Tri ribe, tri kita, uhvaćena u mreži dok se ganjaju u krug. Igra kitova na obali malog grada Santonje.

Geometrija. Svaku sam liniju dobio geometrijom, prvo sam konstruisao jednakostrnični trougao, našao njegovu sredinu, iz centra šestarom , sa ivica, nanjeo prvi krug. Radijus kruga sam kopirao iz susednog objekta "Plaza de Toros" ili Korida. I onda ... Bolje slika govori, uglavnom, sam se vratio geometriji. Šta sam radio do sada? Koje sam ja forme crtao, i čemu sad geometrija. Matematikom možemo dostići boga. Rješenje matematičke postavke , je bolje od jebanja. Bog je brojka.
Martin , ceh, kaze da sam imao viziju, ugledavši plakat za projekat. Zašto imao, upitah se? Svidja mu se očigledno. A meni dragoooooo! Borim se sa španskim svakodnevno. Nešto malo sam naučio. Učenje jezika je kao valovi, u jednom trenutku pričaš puno i vokabular ti je jači nego prije, zalećeš se snažno , udaraš rečima od obalu, a opet drugog trenutka, nemaš pojma, tiho ploviš, jedva govoreći. Plivajući u moru riječi, kako je to lijepo objasnio Ivo Andrić u svom govoru po primanju nobelove nagrade. Hoću da budem , hoću da sam Ivo Andrić, da mi ruku pruža britanska kraljica, da nosim njegove naočale sa debelim okvirima, da ćutke , sa rukama iza leđa posmatram ljude, da pišem pisma jednoj ženi i da razumijem ko sam. Hoću da sam Ivo.